Zrnce San - Društvo za očuvanje, razvoj i popularizaciju izvorne makrobiotike
 
 o makrobiotici



MAKROBIOTIKA – POREKLO I SMISAO

Da bi bio svestan sebe samog i svog zdravlja, čovek mora da sluša kosmos i poštuje zakone koji mu omogućavaju da bude slobodan i zdrav.

Istočnjački narodi su pre više hiljada godina terminima jin i jang nazvali dve komplementarne i antagonističke sile koje upravljaju životom u kosmosu. Poštovanje ravnoteže ova dva faktora u našoj ishrani omogućiće nam dobro moralno i fizičko zdravlje.

Da bi smo dostigli ovakav uravnotežen život, potrebno je održavati u dobrom odnosu elemente koji ga sačinjavaju kako na fizičkom tako i na duhovnom planu, odnosno koristiti, uz dobro poznavanje, antagonističke i komplementarne elemente jin i jang koji upravljaju kosmičkim zakonima.

Makrobiotika je metoda za uspostavljanje sreće i zdravlja putem ishrane u skladu sa kosmičkim zakonima. (Žorž Osava)

U stvari, Žorž Osava je ponovo aktualizovao način života u skladu sa kosmičkim zakonima koristeći reč MAKROBIOTIKA, koju je već koristio Von Huffeland u Nemačkoj 1776. godine u svojoj knjizi pod naslovom: Makrobiotika ili umeće dugog života.

Reč makrobiotika je vrlo eksplicitna, u stvari njen grčki koren daje: macros=veliki, bios=život, odnosno „veliki život” što znači „dug život” ili još „dobro ispunjen život”.

Velika zasluga Žorža Osave, u današnje vreme Mičija Kušija i mnogih drugih, jeste što nas podsećaju na ove principe ravnoteže u životu i makrobiotičkoj ishrani koja se prilagođava svakoj osobi u zavisnosti od njene konstitucije, njenog trenutnog stanja (ili kondicije) i njenih aktivnosti, oblasti u kojoj živi, zemlje u kojoj živi i godišnjeg doba.

Ne isključuje se nijedna namirnica, ali je idealna ishrana zasnovana na dobro shvaćenom i pravilno primenjenom vegetarijanstvu, jer je teorija bez prakse beskorisna, a praksa bez teorije opasna. (Žorž Osava)

Makrobiotika nije ni filozofija ni religija, nije ni posebna dijetetika, već predstavlja način na koji čovek može ŽIVETI SLOBODNO u zavisnosti od svoje konstitucije, kondicije, svoje okoline i sa drugima oko sebe.

Makrobiotičko razmišljanje je, pre svega, globalno, jer posmatra čoveka u njegovoj celokupnosti, ne razdvajajući duh od materije, zato što oni čine jedno.

Makrobiotika je traganje za zdravim, kreativnim, slobodnim i avanturističkim životom kojim rukovode ideali mira i pravednosti. Takav život je ostvarenje potencijala ljudskog bića i izraz je istinskog zdravlja.

Glavni instrument ovog uspeha je PRAVILNA ISHRANA.

Istorijski posmatrano, makrobiotička ishrana je očigledno bila prehrambena navika svih naroda na svetu još od samog početka: u Americi se jeo kukuruz i pirinač sa mungo pasuljem, na Dalekom istoku pirinač sa sojom, u severnoj Africi pšenica u raznim oblicima (kuskus i bulgur) sa nautom, a kod nas, u Evropi, pšenica, raž, ječam, proso sa pasuljem, sočivom i boranijom. Uz ovo se jelo povrće i lokalno voće i, ponekad, malo mesa, ribe i drugih životinjskih proizvoda.

 
Integralne žitarice
sadrže u sebi svu kreativnu i inteligentnu snagu prirode. Uprkos svom skromnom izgledu, zrno sa svojom klicom je harmoničan i kondenzovan sažetak dinamičkih supstanci.

Zrno omogućava rađanje nove biljke. Nije čudno da iz zrna crpimo većinu materijala korisnog za život.

Na planu duha nalazimo kreativna svojstva zrna žitarica koja su idealna hrana za nervni sistem. Ishrana žitaricama je vrlo umirujuća za nervozne osobe i one koji pate od nesanice. Njihovo dejstvo na psihu odražava se kroz bolje prilagođavanje na stvarni život, bolju sposobnost reagovanja, veću lucidnost duha, kroz smirenost i sklonost razmišljanju, što znači do boljeg vladanja sobom. Ovo je različito od pasivnosti koja nastaje usled ishrane voćem i striktnim vegetarijanstvom. Za nervni sistem je neophodno imati dobru cirkulaciju krvi, kiseonika i šećera koji se sporo asimiluju.
 
 

Doprinos žitarica daje najbolju ravnotežu u ovom smislu: ne zaboravimo da se do danas 1.500 prethodnih generacija hranilo uglavnom žitaricama.

 Kao posledica nepoštovanja pravila tradicionalne, uravnotežene ishrane, danas na Zapadu imamo situaciju da je potrošnja mesa porasla na 500 g dnevno i više, zajedno sa velikom količinom alkoholnih pića.

Ovakva praksa je vrlo štetna kako na fizičkom, intelektualnom, tako i na moralnom planu zbog negativnih posledica koje ovi elementi imaju na organizam.

Zato se danas sve više govori o dijetetici, odnosno o razumnoj primeni dijete. Sama reč potiče od grčke reči dieta, čije je značenje lepo ponašanje.

Danas dijetetika i funkcionalna medicina odgovaraju potrebi za medicinom lepog ponašanja koja je direktno povezana sa medicinom pravilne ishrane.

Ova težnja nije nova jer je Hipokrat, još u 4. veku p.n.e. učio svoje savremenike rečima: Da bi se ispravno pisalo o čovekovoj ishrani potrebno je prethodno biti dobro upoznat sa čovekovom prirodom, poznavati šta je čovek po svom poreklu i od kojih različitih celina je sačinjen.

Zatim je potrebno poznavati svojstva namirnica, njihove prirodne moći i svojstva koja se dobijaju pripremom ili modifikacijama koje donosi čovekova industrija. Potom je potrebno odrediti, za svaku osobu, tačnu proporciju kvantiteta i kvaliteta kako namirnica, tako i pića, kako ničega ne bi bilo previše, niti grešaka u vrsti namirnica: celovita harmonija predstavlja idealno zdravlje.

Dakle, pojam ravnoteže u ishrani nije nov, već se moderna ishrana, uglavnom, ne rukovodi ovim principom.